Kriptovalute se ne prenose nasledstvom tako jednostavno kao sredstva na bankovnom računu. Posebno je rizična situacija sa novčanicima bez posrednika, gde vlasnik sam čuva ključeve i podatke potrebne za pristup.

U SAD se kriptovalute za potrebe ostavinskog postupka tretiraju kao digitalna imovina, a ne kao novac. To znači da naslednici ne dobijaju automatski pristup samo zato što su navedeni u testamentu ili imaju pravo na deo imovine. Potrebne su i informacije o postojanju sredstava, kao i bezbedan način da se do njih dođe.

Najveća razlika je između kastodijalnih i nekastodijalnih kripto-novčanika. Kod kastodijalnih rešenja sredstvima upravlja treća strana, kao što su banka, brokerska kuća, kripto-platforma ili platna usluga. Neke finansijske institucije omogućavaju imenovanje korisnika za brokerski račun, što može da važi i za kripto-sredstva u okviru tog računa.

Platforme kao što su Coinbase i PayPal, prema dostupnim procedurama, nemaju klasične formulare za korisnika posle smrti vlasnika. Ipak, imaju postupke putem kojih naslednik ili izvršilac zaostavštine može da zatraži pristup, uz dostavljanje izvoda iz matične knjige umrlih i pravne dokumentacije koja potvrđuje nasledno pravo.

Nekastodijalni novčanici nose drugačiju vrstu rizika. Ako se izgubi privatni ključ, lozinka ili uređaj na kojem se čuvaju podaci, ne postoji centralna služba koja može da vrati pristup. Pokvaren hardverski novčanik, požar, krađa ili zaključan uređaj mogu trajno udaljiti i vlasnika i naslednike od sredstava.

Problem je i to što niko ne mora da zna da takav novčanik uopšte postoji. Za razliku od bankovnih računa, ne postoji centralni registar ili kreditni biro preko kojeg bi naslednici mogli lako da otkriju da je preminuli posedovao kriptovalute.

Praktičan pristup je da se u ostavinskom planu navede da postoji kripto-imovina, ko je imenovan da njome upravlja i gde se nalaze dodatna uputstva. Ali osetljivi podaci, poput lozinki i privatnih ključeva, ne treba da se unose u testament, jer je on javni dokument. Oni mogu da se čuvaju odvojeno, na primer u sefu u banci, čija je lokacija navedena u ostavinskoj dokumentaciji.