Poskupljenje i ograničena dostupnost RAM modula, grafičkih kartica i NVMe SSD uređaja znatno otežavaju sklapanje novog gejming računara. Međutim, za bolje PC gejming iskustvo nije neophodno odmah kupovati najskuplje komponente. Postoji nekoliko razumnijih nadogradnji i podešavanja koji mogu da izvuku više iz postojećeg sistema.
Prvi korak je realna procena hardvera koji se već koristi. Veliki deo savremenih igara prilagođen je i za PlayStation 5 i Xbox Series X/S, pa računar sa grafičkom karticom iz 2020. ili 2021. godine i dalje može solidno da pokreće nove naslove. Smanjenje rezolucije ili dela grafičkih podešavanja često je pametnija opcija od skupe zamene grafičke kartice.
Korisna alternativa su tehnologije za povećanje rezolucije, kao što su Nvidia DLSS, AMD FSR i Intel XeSS. One omogućavaju da se igra prikazuje sa nižom unutrašnjom rezolucijom, a zatim prilagodi za višu izlaznu rezoluciju. Tako grafičke kartice srednje klase mogu lakše da postignu veću brzinu kadrova u 1440p, a u određenim slučajevima i u 4K. Ipak, korisnici modela sa 8 GB video-memorije moraće pažljivo da podese teksture i druge zahtevne opcije.
Mnogi sistemi ne koriste pun potencijal radne memorije. U BIOS podešavanjima, Intel XMP ili AMD EXPO profili mogu da aktiviraju deklarisanu brzinu DDR4 ili DDR5 modula. Bez ovih profila, DDR4 obično radi do 3.200 MHz, a DDR5 do 4.800 MHz. Pravilno podešena dvokanalna memorija posebno je važna kod igara sa velikim teksturama i većim zahtevima za propusni opseg.
Nadogradnja monitora takođe može doneti najvidljiviju promenu. QHD monitori sa 1440p rezolucijom postali su pristupačniji, a OLED i mini-LED modeli nude bolji kontrast, svetliju sliku i brže osvežavanje. Ultrawide 21:9 ekrani su dodatna opcija za igre koje podržavaju tu rezoluciju, ali i za rad sa više prozora.
Konačno, umesto kupovine novih, hardverski zahtevnih igara, dobra strategija je povratak već kupljenim naslovima u Steam biblioteci. Starije igre često odlično rade i na postojećem hardveru, bez dodatnog troška za komponente.