Usmeravanje laserskog pokazivača ka bezbednosnoj kameri može privremeno da poremeti njen prikaz, a pod određenim uslovima i da izazove trajno oštećenje senzora. Ipak, za takav ishod potrebni su dovoljno snažan laser, direktno i stabilno usmeravanje i duže izlaganje, pa scenariji u kojima se kamera lako onesposobljava nisu naročito realni.
Kamere pretvaraju svetlost u električne signale, koji se zatim obrađuju u video-zapis. Zbog toga veoma snažni izvori svetlosti, kao što su farovi ili odsjaji sunca, mogu da izazovu odsjaj ili privremeno izbeljivanje snimka. Laser stvara sličan efekat, ali sa mnogo koncentrisanijim svetlosnim snopom.
Većina CCTV modela koristi CMOS ili CCD senzore. Ako laserski snop duže vreme ostane usmeren u isti deo senzora, može da ga preoptereti i privremeno „zaslepi“ kameru. Laseri visokog intenziteta stvaraju i toplotu, pa produženo izlaganje može da ostavi neaktivne piksele i tamne tačke u kadru. U težim slučajevima, veći deo senzora mogao bi da postane neupotrebljiv.
Obični laserski pokazivači, ipak, najčešće nisu dovoljni za takvu štetu. Laser sa izlaznom snagom manjom od 5 milivata verovatno će izazvati samo trenutni odsjaj. U SAD, ručni laserski pokazivači snage iznad ove granice ne smeju da se reklamiraju, prodaju ili promovišu prema pravilima Uprave za hranu i lekove.
Čak ni sa snažnijim uređajem trajno oštećenje nije jednostavno. Testiranje IPVM-a pokazalo je da je veoma teško ručno držati snop precizno usmeren ka kameri sa udaljenosti od oko 1,5 metara. U tom testu nije izazvano trajno oštećenje, bez obzira na snagu korišćenog lasera. Novije kamere dodatno imaju bolju zaštitu senzora.
Potpuna zaštita od lasera ne postoji, ali postavljanje kamere više ili pod uglom otežava usmeravanje. Kamere koje se pomeraju, kao i više uređaja sa preklopljenim pokrivanjem istog prostora, smanjuju mogućnost da jedan napad stvori slepu tačku. Neki savremeni sistemi mogu i da pošalju obaveštenje pri nagloj promeni svetlosti ili blokiranom prikazu.