Softverski inženjer i ljubitelj dronova i 3D-štampe napravio je mali leteći dron koji koristi samo jedan motor. Projekat Džošue Brda je neobičan zato što se kod većine letelica sa rotorima koriste dodatni mehanizmi za stabilizaciju i promenu smera leta.
Kod klasičnih helikoptera i velikog dela dronova, obrtni moment glavnog rotora mora da se neutrališe drugim propelerom ili drugim sistemom upravljanja. Za usmeravanje se obično primenjuje i mehanizam koji menja nagib rotorskog diska. Takva rešenja su dokazana, ali dodaju težinu i mehaničku složenost.
Brd je pokušao da to izbegne kombinacijom pokretnog propelera, izuzetno brzog menjanja brzine motora i sopstveno izrađenog softvera za kontroler leta i motora. Sistem može da reaguje na promene za manje od 0,2 milisekunde.
Osnova upravljanja je stalno ubrzavanje i usporavanje motora. Pri ubrzavanju se stvara veći reakcioni obrtni moment, dok se pri smanjenju obrtaja dobija suprotan efekat. Pažljivim balansiranjem ovih sila, dron ograničava uticaj obrtnog momenta na sopstveno telo.
Rotor ima i drugačiju konstrukciju od uobičajene. Svaka lopatica postavljena je na zglob pod uglom od 45 stepeni. Kada motor ubrzava, lopatice se pomeraju: jedna dobija veći nagib i stvara više uzgonske sile, a druga smanjuje nagib i uzgonsku silu. Tako letelica promenama obrtaja može da kontroliše nagib napred-nazad i bočno naginjanje.
Glavni rotor, prilagođavanja motora i stabilizacione lopatice štampane u 3D doprinose kretanju oko vertikalne ose. Put do funkcionalnog prototipa ipak je uključivao više neuspešnih testova i udaraca u prostoriji u kojoj je isprobavan.
Da bi otkrio probleme sa rotorom, Brd je sastavio kameru za brzo snimanje sa Sony kamerom, blicem i mikrokontrolerom povezanim sa kontrolerom motora. Snimci su pokazali da su prvobitne lopatice bile previše meke, pa su zamenjene 3D-štampanim verzijama od čvršćeg materijala.
Dron je na kraju uspeo da poleti, ali je za sada ograničen na prostoriju zbog navigacije pomoću fiksne infracrvene svetiljke. Sledeći korak je dodavanje linearne kamere, što bi omogućilo poletanje i u drugim okruženjima.