Evropski napori za veći suverenitet u uslugama u oblaku mogli bi da dovedu do još veće podele tržišta među državama članicama, umesto da stvore snažne evropske konkurente najvećim globalnim platformama. Na to upozorava studija Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, koja analizira predloženi evropski zakonski paket za razvoj infrastrukture u oblaku.
Istraživanje je obuhvatilo 8.725 ugovora o javnim nabavkama povezanih sa uslugama u oblaku, zaključenih u periodu od 2018. do 2025. godine u devet članica EU. Prema nalazima, nabavke su i pre pojačanog političkog fokusa na suverenitet bile izrazito nacionalne: gotovo svi ugovori dodeljivani su kompanijama iz iste zemlje, a konkurencija među pružaocima iz različitih članica bila je minimalna.
Studija navodi da je u svim analiziranim slučajevima u kojima je u tenderima istaknuta terminologija suvereniteta, ugovor završio kod domaćeg pružaoca. Pri tome domaći glavni izvođač neretko koristi infrastrukturu velikih međunarodnih operatera u oblaku. Tako se ocena suvereniteta povezuje sa nacionalnošću posrednika, a ne nužno sa infrastrukturom na kojoj usluga radi.
Autori ističu da se termin koristi u dve različite svrhe. Jedna je bezbednost i otpornost, odnosno zaštita podataka, upravljanje rizicima i mogućnost korisnika da izabere ili zameni pružaoca. Druga je industrijska politika, kojom bi evropske kompanije dobile prednost ograničavanjem konkurencije pružalaca van Evrope.
Predloženi nivoi garancije za usluge u oblaku predstavljeni su kao mera sigurnosti, otpornosti i pouzdanosti. Ali, prema studiji, oni uključuju zahteve za infrastrukturom u EU, ograničenja kontrole iz trećih zemalja i uslove povezane sa lancima isporuke softvera. To može da favorizuje odabrane pružaoce i dodatno zatvori nacionalna tržišta.
Kao alternativu, autori predlažu tehnološki neutralna pravila koja će sačuvati interoperabilnost, prenosivost podataka i korišćenje više platformi u oblaku. Prema njihovom mišljenju, suverenitet treba ocenjivati kroz dokazivu bezbednost i stvarnu mogućnost promene pružaoca, a ne prema vlasničkoj strukturi ili sedištu kompanije.