Robotski usisivači odavno nisu samo uređaji koji se kreću kroz sobe i skupljaju prašinu. U zavisnosti od modela, oni mogu da stvaraju mape doma, čuvaju istoriju čišćenja, prepoznaju predmete i, kod modela sa kamerom ili mikrofonom, snimaju sliku i zvuk u prostoru.
Količina prikupljenih podataka, kao i način njihovog slanja i obrade, značajno se razlikuju među proizvođačima i uređajima. Posebnu pažnju zahtevaju modeli sa daljinskim praćenjem i upravljanjem putem aplikacije. Da bi radili van kućne mreže, oni često komuniciraju sa serverima proizvođača.
Mapa stana može da otkrije raspored prostorija, a video može da prikaže ljude, predmete i svakodnevne navike. Politika privatnosti kompanije iRobot navodi da povezani modeli mogu da šalju podatke i o nazivima prostorija, vrstama podova, prepoznatim predmetima, kretanju robota i informacijama o Wi‑Fi mreži, pored samih mapa.
Rizici nisu ograničeni samo na način na koji kompanije koriste podatke. Nedavni slučaj sa DJI Romo pokazao je da bezbednosni propust može da omogući pristup tuđim uređajima. Korisnik koji je želeo daljinski da upravlja sopstvenim usisivačem uspeo je da dobije pristup i kontrolu nad oko 7.000 drugih uređaja. DJI je saopštio da je problem sa dozvolama na serverskoj strani otklonjen sa dva ažuriranja objavljena 10. februara 2026. godine.
Pri izboru robotskog usisivača, važno je proveriti da li se navigacija i obrada slika obavljaju na samom uređaju ili obavezno putem oblaka. Model bez kamere smanjuje rizik od vizuelnog snimanja, ali to ne znači da ne prikuplja mape, podatke o nalogu ili dijagnostičke informacije.
Matic, na primer, navodi da mape šalje aplikaciji putem kućne Wi‑Fi mreže, dok se obrada obavlja na robotu. Daljinsko korišćenje aplikacije može da koristi šifrovanu vezu u oblaku samo uz izričitu saglasnost.
Za postojeće korisnike, osnovne mere ostaju snažna lozinka, dvofaktorska autentifikacija, redovno ažuriranje firmvera i isključivanje daljinskog pregleda kada nije potreban.