Nemačka priprema izmene pravila o energetskoj efikasnosti data-centara, kojima će biti smanjena obaveza korišćenja otpadne toplote iz serverske opreme. Potez dolazi u periodu kada zemlja želi značajno da poveća domaće računarske kapacitete i smanji zavisnost od infrastrukture van Evrope.

Prvobitna verzija Zakona o energetskoj efikasnosti, usvojena 2023. godine, predviđala je da novi data-centri ponovo koriste deo proizvedene otpadne toplote. Ona bi mogla da se isporučuje lokalnim sistemima grejanja ili industrijskim korisnicima, kao što su staklenici. Pravila je trebalo da počnu da važe u julu, ali ih je savezna vlada povukla neposredno pre stupanja na snagu.

Prema izmenjenom predlogu, operateri više neće morati da obezbede ponovno korišćenje toplote. Umesto toga, moraće da procene tehničku i ekonomsku izvodljivost. Ukoliko ne postoji odgovarajući korisnik ili povezivanje nije isplativo, projekat će biti oslobođen dodatne obaveze. Predlog tek treba da prođe parlamentarnu ratifikaciju.

Industrija je upozoravala da stara pravila stavljaju investitore u nezavidan položaj, jer ispunjavanje uslova zavisi i od infrastrukture koja nije pod njihovom kontrolom. Da bi se toplota iskoristila, u blizini mora da postoji mreža daljinskog grejanja ili drugi potrošač, što nije zagarantovano na svakoj lokaciji.

U poslednjih 18 meseci u Nemačkoj je propalo nekoliko predloga za izgradnju data-centara. Stack Infrastructure je odustao od projekta vrednog 3 milijarde dolara u Hesenu, dok se državna kompanija Komm.ONE povukla iz projekta u Baden-Virtembergu, navodeći terete Zakona o energetskoj efikasnosti.

Pristalice strožih pravila, ipak, smatraju da dostupnost korisnika otpadne toplote treba da bude ključni kriterijum već pri izboru lokacije. Tehnologija za njeno korišćenje već je poznata, a prema njihovom mišljenju glavna prepreka nije tehnička.

Pitanje je važno i šire u Evropi. Zemlje EU obavezale su se da do kraja decenije smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto, dok potražnja za energetski intenzivnim data-centrima raste. U Nemačkoj već postoji i lokalni otpor: gradsko veće u malom nemačkom gradu u februaru je blokiralo data-centar vredan 2,5 milijardi dolara, delimično zbog klimatskih razloga.