Dva stanovnika Čikaga pokrenula su odvojene kolektivne tužbe protiv kompanija Coco Robotics i Serve Robotics, tvrdeći da su njihovi roboti za dostavu neovlašćeno prikupljali biometrijske podatke prilikom isporuke hrane i namirnica.
Prema navodima iz tužbi, roboti su stigli kao deo narudžbina napravljenih preko DoorDash i Uber Eats, iako korisnici nisu izabrali robotsku dostavu u aplikacijama. Ključni deo optužbi odnosi se na trenutak kada su primaoci otvorili tovarni prostor robota kako bi preuzeli narudžbinu.
Tužitelji smatraju da su kamere i LiDAR senzori snimili njihova lica i ruke, odnosno napravili skeniranja lica i tela bez prethodne izričite saglasnosti. U tužbama se navodi i da su video i senzorski zapisi čuvani, a navodno su deljeni i sa drugim kompanijama za obuku modela.
Ukoliko se ove tvrdnje potvrde, kompanije bi mogle da se suoče sa kršenjem Zakona o privatnosti biometrijskih informacija Ilinoisa, poznatog kao BIPA. Zakon, donet 2008. godine, predviđa zakonsku odštetu od 1.000 dolara za nemarno kršenje, odnosno 5.000 dolara kada je kršenje namerno ili nesavesno.
I Coco Robotics i Serve Robotics negiraju optužbe. Iz kompanije Coco smatraju da tužba pogrešno tumači njihovu tehnologiju i da kompanija nije prikupljala biometrijske podatke u Čikagu. Kompanija navodi da su podaci koje deli navigacioni i da se koriste za bezbednije kretanje trotoarima.
Serve Robotics je, sa druge strane, saopštio da ne koristi podatke za identifikaciju ljudi niti za stvaranje biometrijskih profila. U njihovoj politici privatnosti stoji da period čuvanja podataka zavisi od ugovornih obaveza sa partnerima za dostavu, kao i da informacije mogu da se dele sa pružaocima usluga i dobavljačima.
Slučajevi ponovo otvaraju pitanje gde je granica između senzora neophodnih za autonomno kretanje robota i zaštite privatnosti ljudi koji se nalaze u njihovoj blizini.