Ilon Mask je osporio procenu u vezi sa brojem lansiranja koja bi bila potrebna za sletanje na Mesec sa verzijom Human Landing System letelice Starship. Prema informacijama koje je razmatrao Savetodavni panel za vazduhoplovnu bezbednost NASA, za takvu misiju moglo bi biti neophodno oko 22 lansiranja.
Osnivač SpaceX, međutim, smatra da će stvarni broj biti između šest i osam lansiranja. Razlika je važna za planove programa Artemis, jer će mesečeve letelice koje razvijaju američke kompanije morati da se dopunjavaju gorivom u svemiru pre nego što posada nastavi ka površini Meseca.
Za razliku od savremenog pristupa, misije Apollo koristile su jednu raketu Saturn V za slanje potpuno napunjenog mesečevog modula ka Mesecu. Današnji sistemi su veći i složeniji, a jedan od ključnih tehnoloških zadataka je pouzdan prenos kriogenog goriva između letelica u orbiti, u mnogo većem obimu nego do sada. Mesečev modul iz ere Apollo koristio je hipergolna pogonska goriva.
SpaceX je do sada izveo jedan test-let Starship do orbite. Za pripremu mesečeve misije biće potrebni dodatni letovi i demonstracije, posebno za dopunjavanje gorivom u svemiru.
Panel NASA je istovremeno izneo pozitivne ocene za Artemis II i novog administratora agencije, Džareda Ajzakmana, ali je ukazao i na rizike u vezi sa budućim pristupom niskoj Zemljinoj orbiti. Planovi SpaceX da postepeno povuče rakete Falcon i svemirske letelice Dragon mogli bi da utiču na eventualni nastavak rada Međunarodne svemirske stanice, kao i na lansiranje vozila za njeno deorbitiranje.
Dodatna neizvesnost postoji i u vezi sa Boeing Starliner. Panel najraniji mogući bespilotni let smešta u sredinu januara 2027. godine, dok se raspored i dalje razmatra. Ako Dragon obustavi operacije, Starliner bi mogao da ostane jedina komercijalna američka opcija za prevoz astronauta do i od ISS.