Izbor između Wi‑Fi-ja i Ethernet-a za pametni televizor ne zavisi samo od maksimalne brzine. Iako bežična mreža kod mnogih novijih modela može biti brža od žičnog priključka, Ethernet i dalje ima važnu prednost: stabilniju vezu prilikom strimovanja.
Za gledanje sadržaja u 1080p, servisi kao što su Netflix i Disney+ obično preporučuju najmanje 5 Mbps. Za 4K HDR potrebno je 25 Mbps ili više, naročito zato što takve pretplate često uključuju i Dolby Atmos zvuk u komprimovanom obliku. To znači da internet veza u domu može direktno da utiče na kvalitet slike i nesmetano gledanje.
Mnogi televizori danas podržavaju Wi‑Fi 6, koji uz odgovarajući ruter može da premaši gigabitne brzine u idealnim uslovima. I Wi‑Fi 5 kod starijih ili jeftinijih modela obično nudi dovoljno propusnog opsega za strimovanje. U realnom kućnom okruženju, ipak, brzina se deli između svih povezanih uređaja, a na signal mogu da utiču udaljenost, zidovi, prepreke i opterećenost bežične mreže.
Paradoksalno, Ethernet portovi na velikom broju televizora i uređaja za strimovanje ograničeni su na 100 Mbps, umesto na gigabitne brzine. Na papiru, to ih čini sporijim od modernog Wi‑Fi-ja. Ali, za 4K strimovanje i 100 Mbps je više nego dovoljno, jer takav sadržaj ne koristi u potpunosti brzinu od 500 Mbps ili 1 Gbps.
Žična veza je manje podložna problemima sa dometom i bežičnim smetnjama. Uz dobro zaštićen kabl, svaki Ethernet uređaj ima sopstvenu vezu, bez konkurencije za bežični opseg. To može da spreči ponovno učitavanje sadržaja ili automatsko smanjenje kvaliteta kada signal oslabi.
Ipak, Ethernet nije uvek praktičan. Ako je ruter daleko od televizora, kablovi kroz dnevnu sobu ili hodnik mogu biti neprijatni i teški za sakrivanje. Zato žična veza ima najviše smisla kada može lako da se postavi ili kada Wi‑Fi stvara ozbiljne probleme.
Kada je Wi‑Fi nestabilan, pomaže da ruter bude postavljen više, na otvorenom i dalje od prepreka. Povezivanje drugih uređaja, kao što je laptop, preko Ethernet-a takođe može da oslobodi prostor na bežičnoj mreži za televizor.