Leonard Koen nije prvo ime koje se obično povezuje sa audiofilskim test-snimcima, ali njegov katalog je naročito koristan za procenu karaktera hi-fi sistema. Od intimnih akustičnih aranžmana do gušćih studijskih produkcija i koncertnih snimaka, pesme kanadskog autora nude različite izazove za zvučnike, pojačalo i slušalice.
Izbor počinje sa „The Hills“, sa posthumno objavljenog albuma „Thanks For The Dance“ iz 2019. godine. Produkcija, na kojoj je radio i njegov sin Adam Koen, stavlja duboku vokalnu interpretaciju u prvi plan, uz nežne prateće vokale, minimalan bas i bubnjeve. Širenje aranžmana duvačkim instrumentima u refrenu dobar je test za razdvajanje slojeva.
„Traveling Light“ sa albuma „You Want It Darker“ kombinuje Rods klavir, elektronske detalje, ritam koji vode tomovi i grčki buzuki. Pesma pokazuje da li sistem može da zadrži jasnu strukturu u jednostavnom, ali teksturalno raznovrsnom aranžmanu.
Za proveru sintetizovanijih produkcija iz devedesetih predložena je „The Future“. Njen mračan zvuk i brojni sitni detalji u aranžmanu otkrivaju koliko uverljivo oprema prenosi teksture bez zamućivanja vokalne linije.
„Paper Thin Hotel“, sa albuma „Death Of A Ladies’ Man“ iz 1977. godine, donosi blistave visoke tonove i slojevitu produkciju. Može da pokaže da li visokotonci ostaju precizni i kontrolisani. „Is This What You Wanted“, pak, sa oštrim udarima bubnja i široko raspoređenim perkusijama, namenjena je proceni ritmičke preciznosti i brzine sistema.
Mirniji snimci su podjednako važni. „A Singer Must Die“ gradi dubinu kroz gitaru, gudače i duvačke instrumente, dok se „Avalanche“ oslanja na akustičnu gitaru i dramatične gudačke linije. Kod njih do izražaja dolazi sposobnost sistema da postepeno razvija dinamiku.
„Sing Another Song, Boys“ je jedini koncertni snimak u izboru. Njegove nesavršenosti, uključujući distorziju klavira u energičnijim delovima, korisne su za sistem koji ne prikriva osobenosti živog izvođenja.
Listu zaokružuju „Famous Blue Raincoat“, sa suptilnim dinamičkim promenama i udaljenim vokalima, i „The Partisan“, čiji oskudan aranžman stavlja fokus na srednji opseg i prepoznatljiv Koenov glas.