Službe za hitne slučajeve sve češće razmatraju softverske alate koji mogu brzo da sastave ili urede upozorenja o poplavama, požarima i drugim opasnostima. Cilj je da poruke građanima budu jasnije, kraće i korisnije u trenucima kada operateri rade pod velikim pritiskom.
Komunikacija tokom katastrofa često trpi zbog nejasnih formulacija, stručnih izraza i nedostatka konkretnih instrukcija. Problem mogu da stvore i različite poruke susednih institucija. U Kaliforniji su 2016. godine dva susedna okruga izdala različite vrste naredbi za evakuaciju zbog istog požara. U Australiji je upozorenje „Watch and Act“ za požare 2019. godine izazvalo zabunu jer mnogi ljudi nisu znali šta treba da urade.
Istraživači ističu da loše formulisano upozorenje može ozbiljno da naruši poverenje u institucije. Posle požara Tomas 2017. godine, stanovnici Montecita u Kaliforniji dobili su obaveštenja da budu spremni za evakuaciju nakon obilnih kiša. Deo njih je poruku shvatio kao opciju, a ne kao hitnu potrebu. U kasnijem klizištu blata poginule su 23 osobe, a više od 160 je povređeno.
Novi alati mogu da analiziraju veliki broj prethodnih upozorenja i predlože bolju strukturu: ko šalje obaveštenje, gde je opasnost, ko treba da reaguje, šta treba da uradi i gde da potraži dodatne informacije.
Kao primer, sistem EM1 ocenio je kratko upozorenje o nadolazećoj vodi u okrugu San Huan u Novom Meksiku. Umesto da samo zatraži evakuaciju, revidirana verzija dodala je preciznu lokaciju, jasno označenu zonu za evakuaciju, uputstvo da se ne pešači niti vozi kroz poplavljenu vodu, kao i zvanični izvor za nove informacije.
EM1 ima ugovore sa oko sto vladinih agencija i školskih okruga, ali se za sada ne koristi za potpuno automatsko slanje upozorenja o ekstremnim vremenskim pojavama. Alat uglavnom služi za pripremu planova i interne vežbe.
Stručnjaci upozoravaju da brže kreiranje poruka ne znači i bolju komunikaciju. Prevelik broj obaveštenja može da izazove zamor od upozorenja, a neiskusni operateri možda neće prepoznati netačnu ili neodgovarajuću formulaciju. Zato ljudska procena i odgovornost za slanje poruke ostaju neophodne.