Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) priprema predlog kojim bi oslabila pravila za sprečavanje curenja metana iz naftne i gasne infrastrukture. Promene su deo šire deregulativne politike administracije predsednika Donalda Trampa i značile bi povlačenje od mera uvedenih tokom prethodnog mandata Džoa Bajdena.
Metan je glavni sastojak onoga što industrija naziva prirodnim gasom, ali pri curenju iz bušotina, cevovoda i druge opreme postaje značajan zagađivač. Doprinosi stvaranju smoga i snažan je gas sa efektom staklene bašte: u periodu od 20 godina ima do 80 puta veći efekat na zagrevanje od ugljen-dioksida.
Prethodna pravila bila su osmišljena da smanje emisije metana iz sektora za 80 odsto tokom 14 godina. EPA sada planira da snizi standarde, posebno za takozvane marginalne bušotine. Reč je o starijim izvorima sa malom proizvodnjom, koji su ipak veliki izvor zagađenja zbog curenja.
Prema podacima koje je objavila ProPublica, ove bušotine stvaraju polovinu emisija metana industrije, iako obezbeđuju samo 6 odsto američke proizvodnje nafte i gasa. Predlog bi takođe ukinuo program Super Emitter, preko kojeg su operateri dobijali obaveštenja o velikim ispuštanjima metana od najmanje 100 kilograma na sat.
Administrator EPA, Li Zeldin, ranije je ukazao da bi povlačenje pravila kompanijama iz sektora uštedelo 45 milijardi dolara. Sa druge strane, procenjeno je da su stari propisi iznosili 18 milijardi dolara troškova usklađivanja.
Procene za mere iz vremena Bajdena predviđale su korist do 98 milijardi dolara kroz smanjene klimatske rizike i zdravstvene troškove povezane sa zagađenim vazduhom. Zaustavljanje curenja trebalo je da omogući i povraćaj prirodnog gasa u vrednosti do 13 milijardi dolara.
Metan je do sada odgovoran za oko 30 odsto globalnog zagrevanja. Za razliku od ugljen-dioksida, koji ostaje u atmosferi vekovima, metan se razgrađuje za nešto više od jedne decenije. Zbog toga se ograničavanje curenja smatra jednom od bržih mera za usporavanje rasta globalne temperature.