Mobilne mreže suočavaju se sa sve većim rizikom od ekstremnih vremenskih pojava, a troškovi popravke oštećenih baznih stanica mogli bi gotovo da se udvostruče do 2050. godine. To navodi GSMA u novoj istraživačkoj seriji posvećenoj klimatskim rizicima i otpornosti telekomunikacione infrastrukture.
Prema procenama organizacije, jake oluje i poplave već operatorima donose oko 1,7 milijardi dolara godišnjih troškova za sanaciju oštećenja na radio-lokacijama. U klimatskim uslovima koji se očekuju sredinom veka, godišnji iznos mogao bi da premaši 3 milijarde dolara.
Najveći deo sadašnje štete povezan je sa jakim olujama, sa procenjenom vrednošću od oko 1 milijarde dolara. Rečne poplave učestvuju sa 577 miliona dolara, a obalske poplave sa 124 miliona dolara. Do 2050. godine, šteta od oluja mogla bi da dostigne oko 2,37 milijardi dolara i da čini tri četvrtine ukupne štete na mobilnoj infrastrukturi.
Antenski stubovi, jarboli i oprema postavljena na krovovima posebno su izloženi jakom vetru, olujama i udarima groma. Poplave mogu da pogode opremu smeštenu na prizemnom nivou, dok visoke temperature nose opasnost od pregrevanja radio-uređaja. Obilne padavine mogu da oslabe bežični signal, a lokacije pored obale ranjive su i na talase izazvane nevremenom.
GSMA ipak izdvaja električnu mrežu kao najveću slabost. Prekid u snabdevanju strujom može da onesposobi mobilnu mrežu nakon što se potroše rezervni izvori energije. Njihova autonomija zavisi od konkretne lokacije i može da traje od nekoliko sati do znatno duže.
Organizacija predlaže da operatori već pri planiranju mreža uključe modele za buduće vremenske rizike i redovno testiraju otpornost infrastrukture. Od vlada i regulatora traži se bliža koordinacija sa operatorima, snabdevačima električnom energijom i gorivom, kao i sa službama za hitne slučajeve, kako bi se očuvale ključne komunikacije pri velikim poremećajima.