Sudski postupci protiv velikih tehnoloških kompanija sve češće se koriste kao način pritiska na platforme da preuzmu veću odgovornost za bezbednost korisnika, posebno mlađih. Advokat Mark Lanier, koji je vodio prvi slučaj zavisnosti od društvenih mreža koji je stigao do suđenja, smatra da pravne pobede mogu imati širi uticaj i kada finansijski iznos nije značajan za kompanije.
U martu je slučaj protiv Meta i Google završen presudom u korist tužioca, kome je dodeljeno 6 miliona dolara odštete. Prema Lanieru, takav iznos je ograničen u odnosu na finansijsku moć tehnoloških giganata, ali presuda ima simboličan značaj jer otvara pitanje odgovornosti platformi za način na koji njihove usluge utiču na korisnike.
Veći efekat, prema njegovim rečima, mogu imati postupci koje vode državni javni tužioci. U slučaju koji je počeo da se razmatra u avgustu, tužioci iz više američkih saveznih država optužili su Meta da nije obezbedila dovoljnu zaštitu za mlade korisnike društvenih mreža. Lanierova advokatska firma bila je spoljni savetnik za Arkanzas u tom postupku.
Nekoliko dana po početku suđenja, Meta je prihvatila nagodbu vrednu do 16,7 milijardi dolara, namenjenu za 51 američku saveznu državu i teritoriju. Kompanija se obavezala i na promene u korišćenju Instagram i Facebook od strane tinejdžera, među kojima je i standardno ograničenje od dva sata.
Slična ograničenja prihvatio je i TikTok u okviru nagodbe u Alabami u septembru. Iako kompanija vredna 1,7 biliona dolara može i nagodbe vredne milijarde da tretira kao trošak poslovanja, Lanier ukazuje da posledice nisu samo finansijske.
Takvi slučajevi mogu promeniti javnu percepciju platformi, kao i stavove njihovih zaposlenih. Informisanost o praksama kompanija i pritisak korisnika, prema Lanieru, važan su deo procesa koji može dovesti do trajnih promena u načinu na koji društvene mreže štite mlade.