Naučnici koji rade sa Velikim hadronskim sudaračem u CERN-u pronašli su dokaze o jednom od najređih raspada čestica do sada zabeleženih. Rezultat je prvi korak ka istraživanju takozvanog zeptosveta — razmera mnogo manjih od atoma, gde bi mogle da se pojave pojave koje nisu u potpunosti objašnjene današnjom fizikom.
Pri sudarima protona brzinama bliskim brzini svetlosti stvara se veliki broj čestica, među kojima su i neutralni B-mezoni. Oni postoje veoma kratko i raspadaju se na druge čestice. U novoj analizi zabeležen je signal da se neutralni B-mezon raspao na mion i antimion.
Mioni su čestice srodne elektronima, ali imaju približno 200 puta veću masu. Njihova pojava u ovakvim retkim raspadima posebno je značajna jer omogućava fizičarima da precizno testiraju predviđanja Standardnog modela, glavne teorije koja opisuje poznate elementarne čestice i njihove interakcije.
Prema Standardnom modelu, ovakav raspad trebalo bi da se dogodi samo jednom na svakih 10 milijardi raspada neutralnog B-mezona. Upravo zbog toga fizičari više od četiri decenije pokušavaju da izdvoje ovaj signal iz ogromnog broja drugih procesa koji se odvijaju u sudaraču.
Posmatranje je postalo moguće nakon nadogradnji Velikog hadronskog sudarača 2024. godine, koje su omogućile brže prikupljanje podataka. Tim je primenio i nove metode za smanjenje uticaja drugih čestica i procesa koji mogu da prikriju traženi signal. Detalji analize objavljeni su kao preprint na arXiv-u.
Dosadašnji rezultati slažu se sa postojećim predviđanjima, ali buduća preciznija merenja mogla bi da otkriju odstupanja. Zeptosvet se odnosi na razmere merene u zeptometrima, daleko ispod veličine atoma. Istraživanje takvih razmera može da ponudi nova saznanja o najranijim trenucima nakon Velikog praska i o granicama fizike koju danas poznajemo.