Astronomi su pronašli neobičan objekat koji bi mogao da bude jedan od najmasivnijih do sada zabeleženih kandidata za tamnu galaksiju. Objekat, označen kao AGC 322753, sadrži približno dve milijarde Sunčevih masa vodonika, ali u dosadašnjim posmatranjima nisu zabeležene zvezde.
Tamne galaksije su hipotetički sistemi sastavljeni uglavnom od gasa i tamne materije, sa veoma malo ili bez zvezda. Posebno ih je teško otkriti jer ne emituju vidljivu svetlost kao uobičajene galaksije. Njihova potvrda mogla bi da pomogne u objašnjenju zašto neki oblaci gasa uspevaju da stvore zvezde, dok drugi ostaju gotovo potpuno tamni.
Tim sa Tehnološkog univerziteta „Svinbern“ u Australiji uočio je AGC 322753 poređenjem podataka iz dva radio-istraživanja. Jedno je sprovedeno pomoću opservatorije „Aresibo“ u Portoriku, a drugo kineskim radio-teleskopom FAST. Oba instrumenta registrovala su veliki oblak vodonika.
Posebno je zanimljiv radio-signal objekta, koji ima dva izražena vrha. To može da ukazuje na to da se jedan deo gasa kreće ka Zemlji, a drugi udaljava, odnosno da je gas organizovan u rotirajućoj strukturi. Takav raspored liči na diskove kod običnih galaksija, ali je neočekivan za sistem koji očigledno nije stvorio zvezde.
Ipak, naučnici ne smatraju da je slučaj zatvoren. Modeli formiranja galaksija predviđaju da bi oblak sa tolikom količinom vodonika trebalo da stvori barem mali broj zvezda. Moguće je da AGC 322753 nije potpuno bez zvezda, već da sadrži izuzetno slabu zvezdanu populaciju koja još nije zabeležena. Duboki optički snimci iz DESI Legacy Imaging Surveys ne pokazuju zvezdanu svetlost, a procene ukazuju na to da objekat ima najmanje 40 puta više mase u vodoniku nego u zvezdama.
Postoje i druga moguća objašnjenja. Signal može da potiče od izduženog oblaka gasa ili od gasa izvučenog iz obližnje galaksije pod uticajem gravitacije. Iako nije zabeležena očigledna susedna galaksija, buduća posmatranja mrežom radio-teleskopa Very Large Array trebalo bi da razjasne prirodu objekta AGC 322753.