Sledeća generacija gejming konzola možda neće u potpunosti zameniti aktuelnu, već će se nadovezati na nju. Prema mišljenju više industrijskih analitičara, rastući troškovi komponenti mogli bi da primoraju Sony, Microsoft i Nintendo da preispitaju dosadašnji pristup prema kojem svaka nova generacija donosi znatno veću grafičku snagu i performanse.
Tema je posebno važna jer se cene aktuelnih konzola ne smanjuju tokom generacije, kao što je ranije bilo uobičajeno. Naprotiv, poskupljenje hardverskih komponenti otvara pitanje koliko bi budući PlayStation i Xbox sistemi koštali pri lansiranju.
Pirs Harding-Rols iz Ampere Analysis smatra da će proizvođači morati da ublaže ambicije za još višim performansama i realističnijom grafikom, ukoliko žele da izbegnu početnu cenu od 1.000 dolara po konzoli. Takva granica predstavljala bi ozbiljan izazov za šire prihvatanje novog hardvera, posebno u periodu kada se kupci već suočavaju sa višim cenama.
Džejms Mekvirter iz Omdia ukazuje da bi tržište moglo da dobije jasniju podelu na više hardverskih nivoa. To bi značilo pristupačnije modele, ali i pakete koji nude veću vrednost kroz dodatnu opremu ili sadržaj. Prema ovom scenariju, proizvođači bi mogli i da odlažu predstavljanje potpuno novih sistema, čekajući povoljnije uslove za nabavku komponenti.
Posledica takvog razvoja bili bi duži životni ciklusi konzola. Ris Eliot iz Alinea Analytics očekuje da PlayStation 5 ostane relevantan i nakon dolaska PlayStation 6. Igre koje će izlaziti za obe generacije omogućile bi igračima da duže koriste postojeći uređaj, bez trenutnog prelaska na noviji model.
Umesto naglog prekida između generacija, naredni period mogao bi da donese postepenu tranziciju. Nove konzole bile bi moćnije, ali bi aktuelni sistemi nastavili da imaju važnu ulogu u ponudi igara i kod kupaca.