Sve više zaposlenih oseća da treba da koristi alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji kako bi pokazali usklađenost sa očekivanjima poslodavaca, čak i kada smatraju da bi zadatak samostalno završili brže. To pokazuju podaci koje je objavio JobAssist, prema kojima takav pritisak može da stvori iskrivljenu sliku o stvarnoj vrednosti tehnologije u radnom okruženju.
Polovina, odnosno 52 odsto ispitanika, priznala je da je koristila takve alate iako su verovali da bi isti posao završili brže bez njih. U međuvremenu, 63 odsto kaže da njihove kompanije aktivno podstiču ili očekuju upotrebu veštačke inteligencije barem za određene zadatke.
Za deo zaposlenih, korišćenje ovih alata postaje način da pokažu spremnost za prihvatanje novih korporativnih praksi. Gotovo četiri od deset ispitanika, odnosno 39 odsto, prijavilo je da su istakli upotrebu veštačke inteligencije pred svojim menadžerima, iako nisu smatrali da je ona doprinela boljem rezultatu.
Podaci ukazuju i na to da je 31 odsto nastavilo da koristi takva rešenja nakon što su zaključili da im ne poboljšavaju ni brzinu ni kvalitet rada. To može da znači da deo ljudi ne želi da izgleda kao da odbacuje tehnološki trend, posebno u okruženjima u kojima rukovodstvo snažno podržava njegovu primenu.
Dodatni problem je odsustvo kritičkih povratnih informacija. Prema istraživanju, 34 odsto izbegavalo je da podeli negativna iskustva zato što menadžment podstiče upotrebu tehnologije. Tako rukovodioci mogu da dobiju pozitivniju sliku o efektima nego što ona zaista postoji u svakodnevnom radu.
JobAssist upozorava da brojke o usvajanju same po sebi ne pokazuju da li alati zaista poboljšavaju produktivnost. Ako ih kompanije koriste samo kao dokaz uspeha, mogle bi da precene povratnu vrednost investicija i usmere sredstva u oblasti u kojima tehnologija nema jasan praktičan efekat.