Naučnici sa Univerziteta u Bonu razvili su pristup koji omogućava postepeno praćenje biološkog podmlađivanja ljudskih ćelija. Umesto da brzo pretvore odrasle ćelije u pluripotentne matične ćelije, usporili su proces i posmatrali promene dok se ćelije kreću ka mlađem stanju.
Potpuno pretvaranje odrasle ćelije u pluripotentnu matičnu ćeliju važna je metoda u biološkim istraživanjima, ali nije pogodna za direktnu primenu protiv starenja. Takve ćelije mogu da se razviju u mnogo različitih vrsta tkiva, a geni koji se koriste u procesu mogu da podstaknu i nastanak raka ukoliko ostanu aktivni.
U studiji, objavljenoj u časopisu Aging Cell, tim je radio sa krvnim ćelijama donora različite starosti, među kojima su bili novorođenče i osoba od 101 godine. Ćelije su usmerene ka mlađem stanju, ali bez dostizanja faze u kojoj liče na embrionalne matične ćelije.
Tokom manje od dva meseca, istraživači su primetili da se menjaju hemijske oznake DNK koje se koriste za procenu biološke starosti ćelija. Kod jednog od biomarkera, sat je vraćen unazad za čak 60 godina.
Tim je dodatno smanjio sposobnost ćelija da se umnožavaju, ali su pokazatelji podmlađivanja nastavili da se menjaju. To ukazuje na to da rezultat nije posledica samo stvaranja novih ćelija kroz ponovljene ćelijske deobe. Ipak, mehanizam koji uklanja ove tragove starenja još nije poznat.
U delu eksperimenata, krvne ćelije su usmerene i ka tipu ćelija koje stvaraju neurone. Autori ukazuju na ograničenje: krvne ćelije i neuroni stare različitim tempom, pa poređenje može delimično da preuveliča stepen podmlađivanja. Ali, to ne objašnjava sve uočene promene kod biomarkera povezanih sa starošću.
Glavna vrednost novog modela je u njegovom tempu. Dosadašnje metode za stvaranje matičnih ćelija često su prebrze da bi se detaljno videlo kako nestaju znaci starenja. Postepenim pristupom, naučnici dobijaju mogućnost da analiziraju svaku fazu i testiraju koji faktori utiču na proces.