Potrošnja električne energije u američkim centrima za podatke raste približno deset puta brže od kapaciteta nacionalne električne mreže. To stvara sve veći pritisak na infrastrukturu i moglo bi da natera operatere da obezbeđuju značajan deo električne energije van klasičnih priključaka na mrežu.
Analiza osiguravajućeg brokera Howden, zasnovana na podacima Američke agencije za energetske informacije i S&P Global, pokazuje da je od 2000. godine isporučena električna energija kompleksima sa centrima za podatke rasla prosečno 19 odsto godišnje. U istom periodu, kapacitet električne mreže povećavao se prosečno za samo 2 odsto godišnje.
Udeo centara za podatke u ukupnom kapacitetu američke mreže dostigao je oko 5 odsto 2025. godine. Godine 2000. iznosio je samo 0,1 odsto, što predstavlja pedesetostruko povećanje.
Howden procenjuje da bi do 2030. godine ovi objekti trebalo da obezbeđuju do 58 odsto potrebne energije iz izvora van mreže, samo da bi njihov udeo u njenom kapacitetu ostao na sadašnjem nivou. Za to bi bilo potrebno oko 110 gigavata lokalnog kapaciteta iza mernog mesta, odnosno proizvodnje direktno povezane sa objektima, a ne sa širom javnom mrežom.
Ipak, brojke ne znače da će centri za podatke uskoro preuzeti najveću potrošnju u SAD. Ukupan kapacitet mreže iznosi oko 1.400 gigavata, dok je kapacitet povezan sa centrima za podatke oko 80 gigavata.
Verovatnije je da će se razvoj odvijati kroz kombinaciju većeg korišćenja mreže, sporijeg otvaranja lokacija gde je snabdevanje ograničeno i alternativnih izvora električne energije. Za najveće projekte, kašnjenja od dve do šest godina pri obezbeđivanju priključka na mrežu mogla bi da donesu izgubljene prihode između 800 miliona i 2,4 milijarde dolara.