Menjanje objektiva na fotoaparatima gotovo neizbežno nosi rizik od prašine u unutrašnjosti kućišta. Najčešće sitne čestice nisu ozbiljan problem, osim ako je reč o abrazivnim materijalima kao što su pesak ili metalne strugotine. Ipak, način na koji se uklanja prljavština sa senzora važan je kako ne bi nastala veća šteta.
Jedna od grešaka koje treba izbegavati jeste duvanje direktno ka izloženom senzoru ustima. Tako mogu da se unesu vlaga iz daha i sitne kapljice pljuvačke. Umesto da ukloni prašinu, to može ostaviti mrlje koje se teško čiste i postaju vidljive na fotografijama.
U određenim slučajevima, takvi tragovi mogu zahtevati profesionalno čišćenje. Alternativa je vlažno čišćenje, ali ono treba da se izvodi samo namenskim sredstvima i uz dovoljno poznavanje postupka. Neoprezno čišćenje nosi rizik da čestice naprave trajnu ogrebotinu na senzoru.
Najbezbedniji prvi korak je korišćenje ugrađene funkcije za čišćenje senzora. Većina savremenih digitalnih fotoaparata sa zamenljivim objektivima ima mehanizam koji vibracijama pokušava da odgurne čestice prašine. Opcija se obično nalazi u meniju kamere, a kod pojedinih modela može da se podesi automatsko aktiviranje pri uključivanju ili isključivanju.
Ukoliko su mrlje i dalje primetne na fotografijama, praktično rešenje je ručna vazdušna pumpa, često poznata kao rocket blower. Ona ispušta usmerene mlazeve vazduha bez rizika od vlage koji nosi duvanje ustima.
Pri njenoj upotrebi, fotoaparat treba držati tako da je senzor okrenut nadole, dok se vazduh usmerava nagore. Na taj način, čestice koje se odvoje imaju veću šansu da padnu van kućišta umesto da ponovo ostanu u njemu.
Ako prašina ne nestane ni posle ovih koraka, najrazumnije je odneti fotoaparat na profesionalno čišćenje, umesto eksperimentisanja neodgovarajućim alatima.